Зрнићева, која је првакиња драме Народног позоришта Републике Српске, у овој представи остварила је запажену улогу и тиме заслужила признање жирија на једној од најзначајнијих позоришних смотри посвећених комедији у Републици Српској. Поред ангажмана у националном театру, она је и дугогодишњи сарадник Градског позоришта „Јазавац“.

Представа „Иза тих очију“ на сцени „Јазавца“

Представа „Иза тих очију“ представља посљедњу премијеру на Вечерњој сцени Градског позоришта „Јазавац“. Комад је настао по тексту и у режији Небојше Цилета Илића, а окупио је глумачку екипу коју чине Жељко Стјепановић, Слађана Зрнић, Александар Стојковић, Наташа Перић, Љубиша Савановић, Ана Винчић, Исидора Давидовић и Миодраг Јовановић.

Ова представа кроз глумачку игру и сценски израз доноси динамичну причу која спаја елементе комедије и савременог драмског израза, што је и препознато на фестивалу „Дани комедије“, гдје је награђена главна глумица.

Наступ и на фестивалу „Љубица“ у Градишци

Представа „Иза тих очију“ наставља фестивалски живот, јер ће се Градско позориште „Јазавац“ са овим комадом представити и на овогодишњем фестивалу позоришта Републике Српске „Љубица“ у Градишци.

Фестивал „Дани комедије“ у Бијељини већ четврт вијека окупља бројна позоришта из региона и представља једну од важних платформи за промоцију позоришне умјетности, док награда за најбољу глумицу додатно потврђује квалитет и снагу глумачке интерпретације Слађане Зрнић.

Чланак Награда за Слађану Зрнић на фестивалу „Дани комедије“ се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

Аутор овогодишње међународне поруке је истакнути глумац Вилем Дафо, који је имао част да својим ријечима обиљежи овај значајан датум посвећен театарској умјетности.

На Великој сцени Народног позоришта Републике Српске, поруку ће прочитати глумица Сњежана Мишић, непосредно прије извођења представе „Госпођа Олга“, копродукције Народног позоришта Републике Српске и Народног позоришта у Београду.

Порука Вилема Дафоа гласи:

Ја сам глумац, и то првенствено познат као филмски глумац. Међутим, ја сам дубоко укоријењен у позоришту. Био сам члан Вустер групе од 1977. до 2003. године, гдје сам радио на оригиналним представама у простору „The Performing Garage“ у Њујорку, као и на турнејама широм свијета.

Радио сам и са редитељима као што су Ричард Форман, Роберт Вилсон и Ромео Кастелучи. Данас сам умјетнички директор Позоришног бијенала у Венецији. Та позиција, догађаји у свијету и моја жеља да се вратим позоришном раду снажно су обликовали моју вјеру у позитивну снагу и значај позоришта.

На самом почетку ангажовања у Вустер групи, позоришној трупи из Њујорка, често се дешавало да нам на представе дође мали број гледалаца. Важило је правило да можемо отказати представу уколико има више људи у публици него на сцени. Али, ми то никада нисмо учинили. Многи чланови трупе нису били школовани глумци, већ су долазили из различитих сфера и заједно стварали позориште – иако идеја да „представа мора да се настави“ није била наш прави мото, осјећали смо обавезу да одржимо сусрет са публиком. Често смо током дана имали пробе, а увече представљали материјал као рад у настајању.

Понекад бисмо годинама радили на једној представи, док смо се издржавали турнејама са старијим представама. Вишегодишњи рад на некој поставци би ме умарао и пробе су ми понекад биле напорне, али то приказивање рада у настајању увијек је било узбудљиво – чак и када би малобројна публика немилосрдно показала колико је људи које заиста занима оно што радимо. То ме је само подсјећало да, без обзира на број присутних, публика постаје свједок који позоришту даје смисао и живот. То је исто као што у коцкарницама постоји знак на којем пише: „МОРАТЕ ДА БУДЕТЕ ПРИСУТНИ ДА БИСТЕ ПОБИЈЕДИЛИ“. Заједничко искуство у реалном времену, чин стварања који је некако осмишљен, али увијек на другачији начин, свакако је очигледна снага позоришта. Друштвено и политички, позориште никада није било оволико важно и неопходно за наше разумијевање нас самих и свијета.

Нове технологије и друштвене мреже су ствари о којима се не говори, а оне обећавају повезаност, премда се чини да су истовремено и раздвојиле и изоловале људе. Ја свакодневно користим рачунар, иако немам друштвене мреже, а чак сам и претраживао себе на Гуглу и користио вјештачку интелигенцију да бих дошао до неких информација. Али човјек мора да буде слијеп да не примијети да нам пријети опасност да замијенимо људски контакт – контактом са уређајима. Иако неке технологије могу бити корисне, проблем се крије у томе што не знамо ко се налази иза њих, а то доводи до кризе истине и стварности.

Док интернет може покренути питања, он тешко успијева да преслика осећај дивљења који позориште ствара.

То дивљење заснива се на пажњи, ангажовању и спонтаној заједници оних који су присутни у кругу акције и реакције. Као глумац и позоришни стваралац, и даље вјерујем у снагу позоришта. У свијету који дјелује све више подијељен, контролисан и насилан, наш изазов јесте да избјегнемо пропадање позоришта и његово свођење на комерцијално предузеће које нас забавља тако што нам одвраћа пажњу, или на пуког институционалног чувара традиције. Умјесто тога, треба да његујемо способност позоришта да повезује људе, заједнице и културе, и да прије свега поставља питања о томе куда идемо. Квалитетно позориште доводи у питање начин на који размишљамо и подстиче нас да замислимо оно чему тежимо. Ми смо друштвена бића и биолошки смо створени за контакт са свијетом. Свако чуло нас води ка сусрету, а кроз тај сусрет стичемо јаснију представу о томе ко смо. Кроз причу, естетику, језик, покрет и сценографију – позориште, као укупна умјетничка форма, може да нам покаже шта је некада било, шта сада јесте и какав би наш свијет могао да буде.

Чланак Порука за Међународни дан позоришта се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

Чланак Народно позориште Републике Српске – репертоар за април се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

Ову представу домаћа публика може да погледа 25. и 26. марта на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске.

Осим представе „Шине“, глумац Светислав Гонцић у селекцију фестивала уврстио је још седам представа насталих по текстовима домаћих драмских аутора. То су: „Моје позориште“ –  Атеље 212, „Централа за хумор“ – Народно позориште у Београду, Госпођа министарка –Словенско народно гледалишче Марибор, Госпа Нола – Српско народно позориште Нови Сад, „Професионалац“ – Звездара театар, „Без буке од два до шест“ – Хартефакт кућа, Београд, „Зашто се смеје?“ – Народно позориште Сомбор.

Седамдесет и прво Стеријино позорје биће одржано од 26. маја до 3.јуна у Новом Саду, под слоганомм „Наше приче- сећања и страдања“.

Чланак Представа „Шине“ Народног позоришта РС на 71. Стеријином позорју. се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

Чланак Градишка: Премијерно приказане двије епизоде серије „Осмица“ се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

Чланак Премијера представе „Срећно нам, Ади“ на сцени „Петар Кочић“ се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

У едицији су заступљена сљедећа дјела: „Хркачи (Болест)“ Николе Пејаковића, „Наши дани“ и „Златно доба“ – Жељка Стјепановића, „Балон од камена“ Радмиле Смиљанић, „Истина не боли“ Јелене Којовић Тепић, „Жиранти“ Марија Ћулума и „Мали ратови и кабине Заре“ Виде Давидовић.

Циљ едиције је да најзначајније савремене драмске текстове учини доступним широј публици, студентима и позоришним професионалцима јер пружа увид у поетику и теме домаће драме.

Проф. др Младен Шукало, члан редакције, истакао је да је ово један од начина како драмску традицију можемо спасити од заборава.

– Вријеме није склоно књизи, али сигурно је да оно што остане од штампаних издања имаће своје мјесто у некој библиотеци. Едиција је промишљено конципирана – осим текста, садржи и основне податке о праизведби. Ова колекција је потврда онога што је говорио Боривоје Недић, а то је да свако позориште треба да има писца из своје средине. Ове књиге ће у будућности бити драгоцјен материјал за драматурге и све оне који цијене љепоту ријечи, а сматрам да ће најкориснија бити као радни материјал на Катедри за драматургију на Академији умјетности у Бањој Луци, гдје студенти имају прилику да виде како се развија драмски текст и како настаје позоришно дјело – рекао је Шукало.

Радмила Смиљанић, аутор драмског текста „Балон од камена – моја сјећања“, подсјетила је присутне да је овај текст настао као њен дипломски рад, а своју праизведбу доживио је на Сцени „Петар Кочић“, 2009. године.

– Позориште је крхко, али и жилаво. Колико год да се околности мијењају, позориште опстаје, а у овим смутним временима тек ће показати своју жилавост, јер је најдрагоцјенији контакт човјека са човјеком. Поздрављам мотив с којим је Позориште кренуло у овај пројекат, а то је да сачува писану ријеч од заборава и крхкости, да не остане у прошлости – нагласила је Смиљанић.

Јелена Којовић Тепић, ауторка драмског текста „Истина не боли“ нагласила је да, на жалост, данас код нас мало аутора објављују драме.

– Међутим, постоје људи који воле да их читају, а ја сам једна од њих. Много више волим да их читам него да их пишем. Текст „Истина (не) боли“ давно сам написала, али кад је та драма постављена на сцену имала је дуг живот. Овом приликом подсјетила бих на то да је главну улогу у овом комаду играо Ђорђе Марковић, а та улога као да је писана за њега – додала је Којовић Тепић.

Милош Лукић, директор Службеног гласника Републике Српске, као један од издавача едиције „Позориште код куће“ истакао је велико задовољство због пројекта који су урадили заједно са националним театром Српске.

– Важно је да се кроз штампани формат продужи живот драмског текста. И ми смо то успјели покренувши ову едицију, која ће добити свој наставак. Поносан сам и на чињеницу да Службени гласник ове године има 20.000 појединачних штампаних издања, од чега је 70 одсто подијељено установама, институцијама и ученицима у Републици Српској, то је наш залог за сљедећу годину, да будемо још успјешнији – рекао је Лукић.

Дијана Грбић, директорка Народног позоришта Републике Српске, подсјетила је да је већина ових дјела настала као дипломски рад, зато је позвала младе ауторе да пишу и да се окрену Народном позоришту Републике Српске које окупља креативне снаге око себе. У прилог томе говори и чињеница да је 96. сезона у потпуности посвећена младим позоришним снагама.

Књиге су опремљене уједначеним графичким рјешењем и представљају трајни документ репертоара националног театра, као и подстицај за нова читања, сценска тумачења и будуће продукције.

Чланак У НПРС промовисана едиција драмских дјела „Позориште код куће“ се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

Чланак Београдска филхармонија одржала концерт у Бијељини се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

Гостовање ће бити реализовано у оквиру манифестације „Дани Крајине у Аустрији“ у организацији Представништва Републике Српске у Бечу, под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске, саопштено је из националног театра Српске.

Аутор текста „Кућа“ је српски глумац Небојша Илић.

Чланак Представа „Кућа“ сутра у бечком позоришту „Акцент“ се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.

Програм је подијељен у два дијела и доноси кореографије „Игра сенки“ Јакопа Годанија и „Болеро“ Маше Колар, у извођењу ансамбла састављеног од играча са различитих страна свијета и водећих балетских академија.

Чланак Представа „Добре вибрације“ вечерас у НПРС се појављује прво на РТРС КУЛТУРА.