У Требињу је отворена изложба српских средњовјековних орнамената, дио збирке Галерије фресака Народног музеја Србије. Ријеч је о копијама, насталим током дуготрајног теренског рада, почевши од првих деценија двадесетог вијека, који је започео рестауратор и кописта Светислав Страла.

Српски средњовјековни орнаменти нису само естетски ужитак, они објашњавају шта је то био средњи вијек, од времена тродимезионалности до стилизације.

Њихова едукативна вриједност је непроцјењива.

– Њихова вриједност, по настанку је огромна, јер је прије сто година требало ићи у манастире, који су из 13. па до краја средњег вијека, копирати их и знати, смањити их у размјери 1:3, направити збирку која представља антологију наше средњовјековне карте само у орнаментима – навео је Бпјан Поповић, управник Галерије фресака у Народном музеју Србије.

Ријеч је о правилним геометријским тијелима, комбинација круга и квадрата, извучени ручно.

Укомпоновани су и флорални елементи и зооморфни мотиви.

– То је фантастичан спој реализма и симболизма. Они су украс али и молитва упућена Богу, и то преко естетике, естетика је духовна категорија, код њих имамо тежњу ка правилности, са повременим неправилним дијеловима, да би се показао живот – додао је Поповић.

Изложбу прате и тканине, инспирисане орнаментима, рад три ауторке, сараднице Тврђаве „Голубачки град“ из Голупца.

Ријеч је о ручним радовима од текстила, комбинованог са златом, сликарству на свили и српском средњовјековном везу.

Чинили су почетак засебног, мањег пројекта „Голубачког града“.

– Њихови радови су уникат, то се не може поновити, не знам како би се вредновало, добили смо нешто ванвременско – истиче Искра Максимовић, директорка Тврђаве „Голубачки град“ из Голубца.

Инспирацију за рад ауторке су нашле на костимима са фресака или икона средњовјековних српских владарки.