„Напуштени“ – Викенд серија или озбиљно ремек дјело?

Стриминг индустрија немилосрдно избацује нове производе. У том непрегледном океану се врло лако  изгубити. Нешто ће вам промаћи, а нечија погрешна препорука ће вас навести да погледате нешто што иначе не бисте.

И тако је прије пар дана на Нетфликс стигла серија “Напуштени”, усред цијеле гунгуле око завршнице “Stranger things”.

Настала је “из пера” Курта Сатера, који се васколикој јавности представио серијом “Shield” (преведена код нас као “На рубу закона”). Наравно, Сатер је далеко најпознатији по ненадмашним “Синовима анархије”. Намјерно напомињем – ненадмашним, да одмах ставим до знања – не, “Напуштени” нису бољи. Иако спада у сасвим другу категорију серија, треба поменути.

У “Напуштенима” пратимо сукоб двије жене чија дубина досеже не само до простог обрачуна над тим ко ће бити власник земље, већ и до искрених мајчинских односа. Да би се један овакав сукоб изградио, потребно је створити два упечатљива и јака женска лика. А за упечатљиве женске ликове су потребне моћне и карактерне глумице. Овдје је избор пао на Лину Хедли и Џилијен Андерсон. Лина Хедли глуми Фиону Нолан, побожну ирску жену која је усвојила четворо сирочади, вјерујући у вишу сврху овог чина. Андерсон, пак, глуми Констанцу Ван Нес, бескрупулозну власницу готово цијелог града и богату магнатицу која жели да прошири своје царство.

Такође, треба напоменути да се радња дешава 1850-их, на оном што ми још увијек знамо под називом „Дивљи запад“. Дакле, ради се о вестерну у коме пратимо сложене односе досељеника и старосједилаца, односе према другим расама или класама, што никако није у првом плану серије, а и покушава да избјегне уобичајене клишеје таквих прича. Ако за Лину Хедли можемо рећи да глуми вишеслојну женску особу, свјесну да њена улога „главе породице“ подразумијева чињење дјела која нису увијек у складу с Божјим заповиједима, иако у њима тражи оправдање за своје поступке, која осим суровости посједује и мајчинску њежност, иако су њена дјеца заправо усвојена; с друге стране за Џилијен Андерсон можемо рећи да прилично једнодимензионално глуми већ толико пута виђен лик „сурове мајке“ која за породицу чини све, па макар то и уништило исту ту породицу. Лик Констанце остаје потпуно „недоречен“, равномјеран, али то не можемо назвати досљедношћу, већ прије недостатком сценаристичких способности да се сложеније разради лик.

Иако у серији има заиста одлично написаних и одглумљених ликова, као на примјер Мајлс Алдертон у тумачењу Рајана Хрста, они сви остају у сјени ове двије јунакиње или анти – јунакиње (зависи како посматрате ствари). Цијели заплет суштински и не почиње због сукоба око земље, на почетку вам је већ јасно да су ове двије породице супростављене стране, сукоб ниче из мајчинских потреба да спасу своје породице. Можда још треба напоменути лик Далије, једне од Фиониних „кћери“, коју одлично глуми Диана Силверс, која се некако нађе у самом центру тог сукоба и која једина суштински подноси праву жртву и праву трансформацију кроз серију. Постоји ту и млака љубавна прича између чланова двије породице, банда која упада у цркву и прави покољ, плаћеник који воли Шубертову музику, ипак, одговор на питање из наслова нећете добити након гледања прве сезоне. Не бих рекао да се ради о још једној „навлакуши“, то ћемо знати већ у другој сезони, али пропуст код серија које имају овако снажну премису јесте управо у томе да се не би требало играти стрпљењем и живцима гледалаца.

Дакле, серија остаје у сјени двије главне јунакиње и двије главне глумице, али ниједног тренутка не бих рекао да је лоша. Напротив, чињеница да сам је погледао одједном, осим што даје субјективну оцјену, говори о томе да довољно држи пажњу. Динамична је сасвим колико треба, са дозираном количином драме, али с озбиљним недостатком ироније или хумора. Но, да ли управо свједочимо рађању једног искреног и моћног ремек дјела које ће обиљежити модерну стриминг историју, или се тек ради о серији уз коју ћемо провести викенд, то се заиста још не може закључити. А потенцијала у њој има толико. Остаје нам само да чекамо.

Стево Грабовац