Дис није само позориште. Ма како то отрцано звучало, Дис је, прво за Новицу Богдановића, идејног творца и „тату“ свих учесника, а потом и тинејџере који учествују у реализацији представа, начин живота. Поред рада на представама, тинејџери у Дису и на турнејама везаним за Дис проводе вријеме, друже се, његују умјетност и кроз њу вриједносни систем какав сви желимо својој дјеци.

Новица је прву представу поставио у ратним годинама, када је и сам имао година колико сада имају клинци који „живе“ Дис. У међувремену је добио три сина, од којих је један „нормалац“, а двојица, Огњен и Милан,  успјешни редитељи, који данас такође режирају у Дису. Породична мануфактура, али не она непотистичка, какве, нажалост, виђамо у профитабилним фирмама, већ сасвим другачија- мануфкатура чисте љубави према позоришту.