ПРЕПОРУКЕ ЗА ЧИТАЊЕ: Болничка литература

Да бисте читали болничку литературу морате прво да испуните један јако важан предуслов, а тај је – да завршите у болници.

Не мора то бити неко озбиљно стање, рецимо да је у питању рутинска операција, након које ћете врло лако и брзо да се вратите свом нормалном свакодневном животу. Ако сте, пак, у категорији оних према којима живот није био тако благ, већ знате како боравак у стерилним болничким одајама може да буде исцрпљујућ и напоран. Потребно вам је нешто чиме можете скратити вријеме и одагнати мисли од запомагања пацијената из других соба који дозивају медицинске сестре, Господа Бога, покојну матер или Елона Маска. Дефинитивно схватите у тим тренуцима практичну вриједност литературе која може да вам пружи заклон од суморне стварности. Ево неколико препорука:

Киоск литература

У лакшим случајевима неких бенигних и краткотрајних обољења, сасвим је препоручљиво да се држите оног „прочитај и баци“. Разни рото романи, љубавног, акционог или вестерн садржаја (у зависности од тога шта преферирате) још увијек се могу наћи по киосцима. Већина их је писана по принципу школских састава: почетак, заплет, разрада радње, расплет, крај. Главни јунаци, по правилу, ни криви ни дужни упадају у невоље, живот им сервира одређени низ препрека, али се на крају срећно и успјешно извуку из свега. Сви детективи у тим романима су лијепи и згодни и успјешно рјешавају случајеве. И правда побиједи на крају.
У складу с тим можете, а и не морате, читати књиге с разним варијацијама о позитивном размишљању и о томе како вјером можете савладати све невоље. То је препуштено вашем слободном избору.

Матиас Енар

Уколико сте, по властитој несрећи, не дај Боже, љубитељ књижевности који је заглавио у болници, онда је за вас једно дивно откриће из Француске. Енар је писац старог кова, разрађеног стила и језика, сложене поетике, али истовремено веома читљивих и рекао бих, чак и забавних дјела. Зашто ово препоручујем? Па, сама сложеност Енаровог текста натјераће вас на дубљу концентрацију, покушаје проницања у његове свјетове који прште од широког познавања културе и умјетности. Мало је данас писаца који располажу тако широком елоквенцијом и знањем, па ће вас његово богатство заиста испуњавати да би лакше поднијели туробну стварност.

Александар Тишма

Ако вјерујете у опцију да се клин клином избија, онда је литература Александра Тишме управо оно што вам треба. Један од најважнијих српских писаца, за кога се може рећи да није толико популаран колико би заиста требало да буде. Врхунски стилиста и писац који се бавио само суштинским темама, истражујући зло и (бе)смисао постојања човјека на овом свијету. Сигурно је један од најбољих наслова у васцијелој литератури управо његова кованица – „Употреба човека“ и мислим да у цјелости објашњава његову нимало једноставну поетику. То да је човјек употребљив, самим тим и замјењив, говори о његовом нимало оптимистичном погледу на свијет који је разорен ратовима и постратним траумама. Ипак, било коју Тишмину књигу да узмете, нећете погријешити. Како рекох – неким људима управо сусрет са суштинским темама може промијенити мишљење о властитој болести и немоћи.

Карл Уве Кнаусгор

Већ сам помињао некад овај савремени феномен и веома честа реакција људи је како се ради о развиканости и како нико нема времена да чита о нечијем приватном животу. Ипак, ако сте, не дај Боже, на некој дужој терапији – Кнаусгор је одличан избор. Ниједна његова књига нема мање од седамсто страница (ако не рачунамо есејистичку прозу названу по годишњим добима) и уз магично заводљив стил писања држаће вам пажњу дуго времена. Битно је да будете отворени, Кнаусгор је писац који тражи саговорника, много више него пасионираног читача или неког грамар нација који ће тражити длаку у јајету. Но, без сумње ће и они који већ јесу такви, ако неким случајем доживе рецимо какав пад с љестава или им се полица библиотеке сруши на главу – у дјелу овог норвешког писца наћи широк и отворен свијет лијепе и необичне поетике. Ако вас већ сама идеја да читате „Моју борбу“ умара, онда сте свакако за његов нови серијал који почиње романом „Јутарња звијезда“ – узбудљивом причом у којој откривате сасвим нови универзум с другачијим поретком ствари.

Филип К. Дик

Ако вас суморна стварност болнице убија и баца у депресију, онда је идеално рјешење амерички писац научне фантастике кога већина читалаца зна по томе да је на основу његовог култног романа „Сањају ли андроиди електричне овце“ Ридли Скот снимио филмски класик, код нас преведен као „Истребљивач“, а иначе познат под именом – Blade Runner. Захваљујући чудним визијама које је имао, а које неки приписију огромним количинама халуциногених дрога што их је стрпао у себе, а други шизофренији, Дик је био у стању да стварност сагледа на један сасвим други начин. Његови свјетови нису толико удаљени од наше стварности, већ је окрећу на један други начин стварајући дубљи и комплекснији увид у њу. Дикови свјетови су уврнути, а довољно о томе говори чињеница да су по мотивима више његових књига снимљени неки од најпознатијих научно- фантастичних филмова: „Валис“, „Убик“, „Човјек у високом дворцу“, „Тамно скенирање“, „Сањају ли андроиди електричне овце“… Било шта од тога, пореметиће слику ваше стварности, што је добро, ако је стварност сама по себи грозна.

Књиге написане у болници

Искрено, знам само једну књигу која је написана током лијечења. Добро, ако бих се мало потрудио, открио бих вјероватно још неке, али то није сад битно. Док је лежао на онкологији и примао хемотерапију, Борис Дежуловић написао је роман „Јебо сад хиљаду динара“. Дежуловића можете, а и не морате вољети, слагати се или не са његовим политичким ставовима, то сад није поента.

Овдје говоримо о једном сумануто забавном роману који није баш препоручљив пацијентима који имају дренове у тијелу, јер би због смијеха могло доћи до веће штете него користи.

Роман говори о томе како нас обликују наизглед мале и безазлене одлуке, ситнице које и не примијетимо, а једног од главних јунака ове приче, чињеница да је одлучио сачекати кусур од (тада) мизерних хиљаду динара, умјесто да се окренуо и отишао, одводи на једно од босанских ратишта гдје се са својим саборцима налази у нимало завидној ситуацији. Овај роман на најбољи начин осликава апсурд рата кроз цијелу плејаду шароликих анти- хероја који су заглавили у својим животима и немају никаквог излаза. Већ на почетку знате како ће се све завршити, али сулудо приповиједање, блентава конструкција ликова и догађаја вас скоро на свакој страници тјера на смијех. А ако је већ самом писцу у нимало завидној ситуацији било до зезања, зашто онда не прихватити шалу?

Ето, то су неке малене препоруке. На крају, она најбитнија: останите здрави, ове књиге можете комотно читати и ван болнице.