Вјечни путник
Некада, крајем 1977. или почетком 1978. године, Хектор Херман Остерхелд, задњи пут је виђен жив. А чак и то је било у неком од затворских центара какви су тих година ницали по Аргентини. Локација његовог гроба никад неће бити откривена, а Остерхелд се престројио међу тридесет хиљада оних који су страдали у репресивним чисткама војне хунте под вођством генерала Виделе. Сам Видела умријеће послије у затвору, у дубокој старости (имао је 87 година) без зрнца кајања, доказујући још једном свима нама да је земаљска правда спора и потпуно недостижна.
Злосретни Остерхелд страдао је заједно са своје четири кћерке, тако да је његова цијела породица заувијек нестала. Оно једино што је преостало, што ниједна диктатура није успјела да уништи, јесте његово животно дјело – Етернаут. Скоро парадоксално звучи ова кованица, као да се смије у брк свим овоземаљским силама – у неком слободном преводу, етернаут значи вјечни путник. Земаљско је земаљско и самим тим пролазно, а вјечно остаје у простору који је непојмљив нашим простим чулима.
Могуће је да данас и сам појам стрипа не значи оно што је некад значио, али у контексту времена из ког је потекло, без имало претјеривања се може рећи да је Остерхелд отац модерног аргентинског стрипа, али и да је његов утицај на цјелокупну свјетску стрип културу немјерљив.
И можда вам ништа не значи ова прича о Остерхелду и то што је подијелио судбину са десетинама хиљада других, чија имена не знамо, да се не ради о једном од највећих стрип аутора икад. Могуће је да данас и сам појам стрипа не значи оно што је некад значио, али у контексту времена из ког је потекло, без имало претјеривања се може рећи да је Остерхелд отац модерног аргентинског стрипа, али и да је његов утицај на цјелокупну свјетску стрип културу немјерљив. Много прије него што је постао свјетски познат, гласовити Хуго Прат је радио за Остерхелда, а то је већ можда довољна „реклама“ за његово име.
И управо његово најзначајније дјело, једна велика сјајна метафора о свијету у коме живимо, носи име по вјечном путнику – Етернаут.
Прва књига из овог серијала изашла је давне 1957. године и представљала је оно што можемо назвати извјесном прекретницом. До тада су стрип јунаци били типични архетипови, добро грађени и лијепи, веома често са неким супер моћима или бар способностима које немају други. А Етернаут, правим именом – Хуан Салво, обичан је човјек, тип из комшилука који није ни претјерано згодан ни претјерано вјешт. Једног дана, обичног дана као и сваког прије тога, Салво се састаје с пријатељима на партији карата. Управо тада на Буенос Аирес почиње да пада снијег, или да будемо прецизнији – нешто што личи на снијег. Чак и прави снијег био би чудна појава у Буенос Аиресу, али оно што је запањујуће је да свако ко бива изложен овој чудној падавини, умире на лицу мјеста. Чистим сплетом околности, Салво и његови пријатељи преживљавају падавине и откривају како могу бити изложени, а да не умру. Но, сада кад је град под бијелим покривачем и кад су свуда уоколо лешеви, треба некако преживјети, поготово што нико од њих нема појма о томе шта се заправо дешава. Све везе су у прекиду и једини начин је кретање кроз град у потпуно нејасним и немогућим околностима. И то је почетак приче коју сам Етернаут говори запањеном Остерхелду који је у функцији приповједача у стрипу; њих двојица, наиме, сједе у Остерхелдовој кући и ту почиње Етернаутова сторија. Пошто Остерхелд о овим догађајима не зна ништа, можемо претпоставити да је Етернаут неко ко је стигао из друге димензије или из другог времена.
Овај култни стрип био је извјесни симбол отпора и несумњиво спада у дјела савремене културе која свакако треба прочитати.
Нехотично или можда управо супротно – можда управо захваљујући нејасној судбини, живот стварног Остерхелда у овдашњој стварности и живот имагинарног Етернаута се преплићу. Умјетност надилази живот по ко зна који пут.
Овај култни стрип био је извјесни симбол отпора и несумњиво спада у дјела савремене културе која свакако треба прочитати.
Недавно је Нетфликс приказао прву сезону серије „Етернаут“, а пошто је са серијама увијек неизвјесно, можемо се само надати да ће ускоро бити снимљена и друга, а можда и трећа сезона. С екранизацијама култних дјела увијек зна бити компликовано, тако да сам осјећао извјесно зазирање, но пошто је серија рађена у Аргентини, помислио сам да ће бити ближа изворном оригиналу. Иако сам у првој епизоди већ очекивао разговор између Етернаута и Остерхелда, то је изостало; серија је пребачена у данашње вријеме, али на исто мјесто – Буенос Аирес. То је већ почињало да изазива сумњичавост, али да се не лажемо – нисам баш толики познавалац стрипа да бих детаљно могао да се бавим поређењима. А чак и да сам се желио бавити, прошла би ме воља након пар минута. Серија ме сасвим увукла у себе.
И овдје желим указати на један проблем који данашње серије имају, махом америчке – а то је да се све раде по добро уцртаном шаблону и поштујући агенду којој припадају. А то, нема сумње, убија и њихову умјетничку вриједност и њихов квалитет. Серије су толико предвидљиве и једноличне, што можемо објаснити тим да је главни интерес профит и због тога се људи који их раде држе провјереног рецепта. Но, ту и тамо се зна десити веома храбар искорак у непознато, као скок у провалију. Аутори храбро искораче изван граница, ризикујући све. А једино тако се могла направити серија рађена по Остерхелдовом стрипу, како другачије!
Дакле, „Етернаут“ је прије свега – храбар потез њеног аутора Бруна Стагнара. Види се већ по првим кадровима да је у пројекат уложено много новца и много труда – не познајем толико добро аргентинску кинематографију да бих могао причати о њој, али специјални ефекти у серији су на нивоу најбогатијих америчких продукција – сигурно вам неће запарати очи нека омашка која је настала недостатком новца или знања. Главна улога је додијељена једном од најпознатијих аргентинских глумаца данас – Рикарду Дарину. Он глуми Хуана Салва и у првој сезони пратимо његову одисеју кроз снијегом оковани Буенос Аирес. Јасно је да се овдје не открива толико тога, заправо, доста се ствари тек запетљава, док они који су читали стрип знају (или мисле да знају) у ком ће се смјеру радња даље одвијати па нису оптерећени неким нелогичностима које су намјерно остављене да додатно збуне оне неупућене. Но, не само то; без обзира вољели или не овај култни стрип, познавали његов историјат или не, ово је серија у којој ћете уживати. Она пружа потпуно искуство, другачије од уобичајеног сувопарног наратива какав можете наћи у другим сличним производима на платформама.
И Етернаут тако испуњава своју сврху у свакој врсти умјетности у којој се појављује. Ова серија је само надоградња те приче, једна њена нова димензија која пружа узбудљиву авантуру, дојмљив омаж једном вјечном путнику – малом човјеку баченом у вртлог великих збивања.
