Како године пролазе, све више волим Сопот. И све сам сигурнија да су они не само бенд, него и канал помоћу ког Петар Топаловић и екипа шаљу поруку.

Концерт у Народном позоришту ме подсјетио на то размишљање.

Као неко ко је прилично присутан на културним догађајима у Бањалуци, одговорно тврдим да одавно није било концерта на ком се десила толика размјена доброте и љубави у сали, нити толики број добронамјерних људи, што у публици, што на сцени.

Осим пјесама с новог албума, Ехо неизвјесног исхода, свирали су и неке од старих, стилски веома хетерогених пјесама.

Гости су им били сјајни маестро Душан Урошевић с гудачком секцијом Симфонијског оркестра Народног позоришта, Арсен Чаркић на клавиру и Бојан Алберт Савић на саксофону. Иако је на почетку изгледало помало чудно и бенду и публици, и једним и другима навикнутим да се Сопот слуша у клубу, а не у позоришној сали, убрзо су се раскравили и једни и други и десило се…енергетско море.

Огријешила бих се да не поменем и неочекивано добро озвучење, иза кога, као и иза већине одличних озвучења у Бањалуци, стоји Нинослав Добријевић, и интелигентну и артистичну анимацију коју потписује Младен Ђукић.