Свјетски дан књиге

Свјетски дан књиге и ауторских права обиљежава се 23. априла. Овај датум је изабран јер су тог дана умрли Мигуел де Сервантес и Вилијем Шекспир, а UNESCO је на Општој конференцији, одржаној у Паризу 1995. године, донио одлуку да се овај дан обиљежава као Свјетски дан књиге.

У ери савремених технологија можемо се запитати да ли ће таблети и мобители замјенити књигу? То је, наравно, апсурдно питање; како бисте могли мобителом да обришете прозор или да га поставите испод стола да се не љуља. Да ли бисте неким случајем мобителом гађали досадне муве које вам зује око главе? А књига, поготово ако је тврдо укоричена и обимна, може да послужи као одлично оружје за самоодбрану, један прецизан кроше лако ће да онеспособи противника. Због тога размислите сљедећи пут када се загубите у некој мрачној улици да ли ћете имати књигу при руци.

Ако сте у природи, може одлично да вам послужи као замјена за портабл столић на коме нарежете месо, парадајз, хљеб или краставце. Такође, кад смо већ код природе, ако кампујете, рецимо, може послужити као јастук. Но, то наравно и даље није њена основна сврха и намјена.

Књига служи да попуни полице у дневној или спаваћој соби, које сте наручили по мјери, код неког произвођача намјештаја. Наравно, књиге се бирају по величини, обиму и боји корица – пажљив одабир дезена јако је важан. Обично се слажу од веће према мањој, али некада можете да будете склони и кршењу правила и да се играте, наиме – књиге су попут лего коцкица – можете их премијештати с једног мјеста на друго. Ако немате повјерења у комерцијалне банке, књига може да послужи и за чување уштеђевине (ако је имате, наравно). С обзиром да имају неограничен рок трајања, књиге тако могу генерацијама да испуњавају своју сврху, прављене су од чврстог материјала, али се ипак не препоручује излагање води, мада чак ни вода не може направити неку трајну штету, ако се књига на вријеме осуши.

Да, заиста звучи невјероватно да у вријеме предмета прављених за једнократну или краткорајну употребу, постоји нешто што је трајно, а уз то је и неупоредиво јефтиније. За један смарт телевизор огромног распона екрана можете да купите бар стотину књига. Телевизор ћете врло брзо морати да замијените, а књиге ће вам остати заувијек. Добро, не баш заувијек, јер људски вијек трајања је ипак доста краћи од вијека трајања књиге.

За цијену једног новог мобитела можете купити бар тридесет до четрдесет књига; а већ сви знамо, након двије или три године, изаћи ће још новији и ексклузивнији модел мобитела, самим тим и скупљи, а књига и даље остаје таква каква јесте.

Књиге су живе – а оживљава их сваки поглед на њих

Ипак, оно што књиге раде много боље и успјешније од свих (не знам колико модерних) телевизора, мобитела и лаптопа, јесте да вам буде машту, тјерају вас на размишљање, промишљање о стварима, буде у вама креативност, а нуде вам и бескрајно мноштво невјероватних свјетова за које сигурно и не знате да постоје. Књиге су живе – а оживљава их сваки поглед на њих. У њима постоје неки људи који су ту били прије нас и са њима можемо да причамо кроз странице књига, оне су бескрајни паралелни свјетови у које можете заронити и одлична су замјена за разне наркотике, таблете за смирење и досаду.

Ипак, овакво прихватање и конзумирање књига зна да буде опасно, па се савјетује опрез, јер кад једном откријете за шта све је ваш ум способан, никад ништа више неће бити исто.