Вјечни путник
Н екада, крајем 1977. или почетком 1978. године, Хектор Херман Остерхелд, задњи пут је виђен жив. А чак и то је било у неком од затворских центара какви су тих година ницали по Аргентини. Локација његовог гроба никад неће бити откривена, а Остерхелд се престројио међу тридесет хиљада оних који су страдали у репресивним чисткама војне хунте под вођством генерала Виделе. Сам Видела умријеће послије у затвору, у дубокој старости (имао је 87 година) без зрнца кајања, доказујући још једном свима нама да је земаљска правда спора и потпуно недостижна.


Вјечни путник
Н екада, крајем 1977. или почетком 1978. године, Хектор Херман Остерхелд, задњи пут је виђен жив. А чак и то је било у неком од затворских центара какви су тих година ницали по Аргентини. Локација његовог гроба никад неће бити откривена, а Остерхелд се престројио међу тридесет хиљада оних који су страдали у репресивним чисткама војне хунте под вођством генерала Виделе. Сам Видела умријеће послије у затвору, у дубокој старости (имао је 87 година) без зрнца кајања, доказујући још једном свима нама да је земаљска правда спора и потпуно недостижна.
ИНТЕРВЈУ

НОВИЦА БОГДАНОВИЋ: ДИСОВАЦ ЈЕ РАДОЗНАЛОСТ КОЈА ДОБИЈА ОБЛИК И ГЛАС
Дис није само позориште. Ма како то отрцано звучало, Дис је, прво за Новицу Богдановића, идејног творца и „тату“ свих учесника, а потом и тинејџере који учествују у реализацији представа, начин живота. Поред рада на представама, тинејџери у Дису и на турнејама везаним за Дис проводе вријеме, друже се, његују умјетност и кроз њу вриједносни систем какав сви желимо својој дјеци.
Новица је прву представу поставио у ратним годинама, када је и сам имао година колико сада имају клинци који „живе“ Дис. У међувремену је добио три сина, од којих је један „нормалац“, а двојица, Огњен и Милан, успјешни редитељи, који данас такође режирају у Дису. Породична мануфактура, али не она непотистичка, какве, нажалост, виђамо у профитабилним фирмама, већ сасвим другачија- мануфкатура чисте љубави према позоришту.
ЕКСПОНАТ
Емисија „Експонат“ гледаоцима приказује највриједније експонате музејских установа у Републици Српској.
Препорука за читање
У избору Стеве Грабовца
Много се већ тога рекло о томе како је рат и распад бивше Југославије утицао на наше животе.
Да парафразирам једног писца који је парафразирао другог: наши животи се дијеле на оне прије рата и на оне послије рата. И како год то звучало, постоји генерално мишљење да су ове теме оптерећујуће, вјероватно због тога што се и тридесетак година након ратних сукоба и даље чује иста реторика, и даље смо „бомбардовани“ истим причама са свих страна. А влада увјерење да би књижевност требала бити изнад тога, барем у неким круговима, што је свакако погрешно, јер тек сада изгледа да је књижевна сцена „сазрела“ за истинска, дубока сагледавања ратних траума и посљедица рата.
Вијести
-
У Бањалуци промовисан роман „Лимени лијес за Заимовић Зејну“ Мухарема Баздуља
Kратки роман Мухарема Баздуља "Лимени лијес за Заимовић Зејну" поромовисан је у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
-
У четвртак промоција књиге „Лимени лијес за Заимовић Зејну“ Мухарема Баздуља
У Изложбеном салону Народне и универзитетске библиотеке Републике у четвртак, 15. маја у 19 часова биће одржана промоција књиге "Лимени лијес за Заимовић Зејну" Мухарема Баздуља.
-
Ђурђевдански фестивал добио највише оцјене: Најбоља дјечија музичка манифестација у региону
Синоћ је одржано 31. издање Међународног Ђурђевданског фестивала дјечје пјесме, на ком је прву награду освојила пјесма "Застава среће", аутора Немање Михајловића, коју је извела Сташа Драгојевић из Новог Сада.